Danas je tvoj dan, ne, nije roðendan

Danas je  tvoj dan ,ne nije roðendan

Dan za koji znamo samo ti i ja

Dan koji ćemo odćutati  u tišini uz pucketavi plamen žutog voska samo  ti i ja 

Ja, tamo negde daleko,  u pravoslavnoj crkvi svih pariskih pečalbara u  (rue de la Simplon), ulici Simplon, a ti , u tvom raju

 Dan kada duša ne samo da boli, nego krvari i jauče

U dogovoru sa njim si otišao tako brzo a da mi nisi  nagovestio ni jednom rečju, makar malim gestom ili bar nekim tihim uzdahom koji bi samo ja mogla da čujem iako nas dele hiljade kilometara, kao što većina njih radi kada odlazi. Biće da si hteo da i tada  budem sretna , da što manje boli i da nikada ne zaboli?

Dogovor koji se čini samo jednom u životu, potpisao si  bez mog prisustva, a dobro znaš da smo sve prethodne sklapali samo kada sam ja bila tu! ..Mislio si da će tako možda manje da me  boli ili si hteo da poverujem da će i ova bitka biti tvoja? A jesam , poverovala sam da ćeš i ovog puta izaći kao pobednik. Toliko toga , toliko pitanja, a ti samo ćutiš, i ćutiš..i ćutiš…

A kartu kupio nisi, sve  da verujem da si mislio da ostaneš još malo, znam,  samo zbog mene, ali ipak si žurio , tamo u neki grad,nasumice izabran. Biće da su ti koferi bili teški, biće da si žurio da spereš sav onaj teret sa tvojih umornih pleća. Popio si svoj prvi jutarnji čaj i bolnim urlikom mu javio da si spreman za put bez povratka.

Tako brzo si spakovao kofere i otišao, bez namere da se vraćaš…

Bez namere da se bilo kada vratiš

Otišao si  kao da te je, čini mi se,  baš bilo briga za mene?

A da li znaš da posle toga ja više nisam ja?

Da li bar malo vidiš koliko patim?

I kako ti se nadam

Danas je tvoj… ne , nije roðendan 

Danas je tvoj umrli dan

Moj dan tuge , dan kada sam i ja umrla za tobom, i prestala da se bilo čemu nadam

Nikada mi nisi hteo u snove doći

A toliko puta si mi bio potreban

Ne znam zašto?

Ne dolaziš mi  u snove,nikako,  ali …

Nemoj mi reći da onog dana nisi bio ti,  tu, pored mene,  kada je  miholjsko sunce raðalo novi dan i lenjo izranjalo svoju sanjivu glavu iza nežno – belih nebeskih laða. Tupi udar roletne u prozor, tiho lelujanje zavese i neki čudni dašak čas iza mojih leða, čas pored mene, čas  sa moje desne strane, i nežni dodir tvoje ruke na mom ramenu….učinio je da poverujem u nemoguće, da si tu i da brineš o meni…… I nemoj mi  reći da to nisi bio ti?

Samo mi ne reci da sam te nešto naljutila, kad znaš da si bio moje sve, moj svet, moja podrška, moja snaga, moj najbolji ,nikada neprežaljeni , roditelj

I ne ostavljaj me više da nagaðam

Doði mi što pre, u snove.. Daj mi nadu da si dobro tamo i da su ti velikodušno dali mesto u raju

Imamo toliko toga jedno drugom da ispričamo, zar ne?

Danas je tvoj , …ne, nije roðendan, danas je tvoj umrli dan

Dan koji traje već 365 dana

Dan potpuno isti kao i nekada kada si odlazio, a ja spokojno šetala parkom, brala okasnele miholjske ljubičice urasle u modrozelenu travu, polegle po opalom , lišću,  misleći kako će sve biti dobro i da ćeš ipak dobiti tu povratnu kartu.

Dan koji će trajati večno, sve dok mene bude

A drugima ostavlja slobodu da nas se sete kao i ja danas tebe, a možda i ne?

Danas ću skrčkati tvoj omiljeni ručak – tvoj čuveni beli pilav. Sećaš se kako smo ga skupa spremali,  uz  priču o mojoj baba Dragi – tvojoj majci i ostavljao mi u nasleðe njene recepte, govoreći mi da toliko baš,  toliko ličim na nju, da sam prava ona, i video je  u trenutku , tamo negde,  u polju,  kako niže klasje tek  posečenog żita.

Ručak na stolu, kadionica puna żarom , miris tamjana što vijuga, tri puta opkoli oko njega i tri puta, ali obavezno tri puta ponovi : Bog da mu dušu prosti », ko da je bitno da li dva, tri ili četiri puta, sve jedno , neće te vratiti. 

Sećaš se kako si tražio kada doðeš u goste,  za slavu,  kod nas, da ti je prinesem a ti udahneš duboko  i tako spokojno miriš onaj tamjan što se vispreno vijuga i širi celom kućom.

Znam da to ne voliš, da si protiv toga, uvek si govorio da od toga nema ništa, 7 tona jalovice po tebi i ništa drugo, moj večiti komunista a na čelu kolone tvoj  drug Tito.

2 commentaires sur “Danas je tvoj dan, ne, nije roðendan

Ajouter un commentaire

Répondre à mesfoliesculinaires2017 Annuler la réponse.

Entrez vos coordonnées ci-dessous ou cliquez sur une icône pour vous connecter:

Logo WordPress.com

Vous commentez à l’aide de votre compte WordPress.com. Déconnexion /  Changer )

Photo Google

Vous commentez à l’aide de votre compte Google. Déconnexion /  Changer )

Image Twitter

Vous commentez à l’aide de votre compte Twitter. Déconnexion /  Changer )

Photo Facebook

Vous commentez à l’aide de votre compte Facebook. Déconnexion /  Changer )

Connexion à %s

WordPress.com.

Retour en haut ↑

%d blogueurs aiment cette page :